Takođe se praktikuje masaža i kupanje uljanim kupkama pre izlaska sunca svakog dana festivala. Vatromet je obavezan tokom Divalija, kao i ukrašavanje podova rangoli tehnikom koja podrazumeva ukrašavanje pomoću latica cveća, obojenog pirinča ili obojenog peska, stvarajući tradicionalne indijske motive. Mnogi gradovi u ovom periodu organizuju razne događaje i parade u parkovima, koje prati muzički i plesni program.
Tokom Divali praznika su svi lepo obučeni, i muškarci i deca, a žene oblače najlepše sarije (tradicionalane haljine) i ukrašavaju ruke kanom. Tradicija je da se porodice okupljaju i dele međusobno poklone i slatkiše. Takođe članovima porodice koji žive daleko ili prijateljima šalju iste ovakve slatke pakete.
Divali je festival koji se proslavlja nakon žetve i slavi dolazak monsuna i bogatstvo nakon njega. Proslave uključuju i molitve bogovima, a najčešće je to boginja Lakšmi koja simbolizuje bogatstvo, blagostanje, obilne useve i plodnost. Održavaju se razni obredi darivanja boginje Lakšmi i traženje njenog blagoslova za uspešne buduće useve i zahvaljuju joj se za nedavne žetve. Darovi mogu biti simbolični komad tradicionalnog đuriva ili neki drugi motiv poljoprivrede. Drugi cilj održavanja festivala jeste sećanje na pretke.
Pripreme za Divali počinju danima ili nedeljama pre samog praznika. Kao što smo već rekli, festival traje 5 dana, a svaki od njih ima određeno značenje i rituale. Prvog dana se čiste kuće i poslovni prostori, stavljaju se raznorazne sijalice, a posebne zemljane lampe koje su napunjene uljem se stavljaju ispred slike ili statue boginje Lakšmi. Žatim sledi ukrašavanje vrata za koje su zadužene žene i devojčice, a krovove i zidove ukrašavaju muškarci i dečaci. Tog dana se i obavlja kupovina nakita, kućne opreme, petardi i drugih predmeta, a uveče se mole boginji Lakšmi i prinose joj darove i slatkiše. Drugi dan je rezervisan za kupovinu svečane hrane, a naročito slatkiša u velikim količinama kojim se poslužuju gosti ili poklanjaju. Takođe se posećuju rođaci, prijatelji i poslovni saradnici i razmenjuju se pokloni. Sa mitološke strane, ovog dana se proslavlja Krišnina pobeda nad demonom i oslobađanje 16.000 zatvorenih princeza koje je oteo. Treći dan je i najvažniji. Deca posećuju najstarije članove porodica, deke i bake, šefovi svojim zaposlenima daju bonuse, radnje ne rade ili se rano zatvaraju kako bi zaposleni mogli da provedu praznik sa porodicom. Pale se sva svetla, oblače se najbolja odela, slede molitve bogovima za blagostanje i sreću, vatromet i petarde kako bi se odbili zli duhovi, a zatim i porodična gozba. Četvrtog dana se slavi veza između muža i žene, i u to ime muževi ženama kupuju poklone. U nekim selima četvrti dan se odaje počast Krišni zbog podizanja planine kako bi spasio pašnjake i poljoprivredne useve od neprestanih kiša i poplava. Petog i poslednjeg dana festivala se slavi veza između brata i sestre. Sestra treba rukama da nahrani brata i da mu da poklon. Nakon toga sledi recitovanje pesma u kojima sestre štite svoju braću od neprijatelja koji mu žele naneti zlo.
Jovana Lukić