Nameće se pitanje zbog čega su mačke ostavile tako upečatljiv utisak na Egipćane da bi ih hiljadama godina poštovali i obožavali. Prva i najstarija boginja mačaka kojoj su se Egipćani klanjali bila je Mafdet koja je branila odaje prvog faraona od zmija, škorpija i drugih nemani. Tokom druge dinastije nju zamenjuje boginja Bast, sa glavom mačke. Tek 600. godine p.n.e. je nastala, sada već svima poznata, prva statua egipatske boginje – mačke Bastet. Ona je bila smatrana zaštitnicom trudnica, porodilja, novorođenčadi, dece i zaštitnicom ljudi od nepogoda. Zbog toga je i bila jedna od najomiljenijih boginja kod naroda, te su smatrali da ju je na zemlju poslao sam bog sunca Ra. Ova boginja je isprva bila prikazivana kao žena sa glavom crne mačke, ali je vremenom “omekšala“ pri sve većoj povezanosti sa domaćim mačkama.
Postoje teorije o tome da mačke kao polubožanska bića nisu mogle biti posedstvo nijednog čoveka sem faraona koji je bio zaštitnik svih, pa i mačaka. Takođe, postoje razni primeri izricanja teških kazni zbog povređivanja mačaka, te na vrhuncu slave boginje Bast, ubistvo mačke, makar i slučajno, kažnjavalo se smrću.
Razlog veličanja mačaka najverovatnije leži u velikom značaju poljoprivrede u životu Egipćana. Kroz istoriju i sve veći razvoj ove privredne grane, rastao je i problem sa miševima, pacovima i zmijama koji su ugrožavali skladišta hrane. Egipćani su primetili da se divlje mačke u prirodi hrane ovim životinjama, te su zbog toga počeli da ih cene i da ostavljaju ostatke hrane, ne bi li ih pripitomili. Stari Egipćani su, prema nekim izvorima, čak išli i u lov sa mačkama.
Tu je i zanimljiva priča o tome kako su Persijanci navodno zarobili veliki broj mačaka i postavili ih na bojno polje. Kada su Egipćani videli toliki broj uplašenih mačaka kako jure po bojnom polju, predali su se Persijancima kako ne bi morali da povrede životinje koje su smatrali svetim.
U jednom periodu su čak i zakonom zabranili deportaciju mačaka, pa su stranci uporno pokušavali da prošvercuju mačke iz Egipta, ne bi li ih prodavali u sopstvenim zemljama kao kućne ljubimce, koji će biti statusni simbol svojim novim vlasnicima. To je isprva razbesnelo Egipćane, ali naposletku se pokazalo i dobra stvar, jer su tako mačke dospele na nova područja.
Mačke nikad nisu prestale da budu inspiracija Egipćanima, pa ih danas srećemo u više vidova umetnosti poput filmova, pesama i knjiga. Domaća mačka je u reklamama često korišćena kao simbol udobnosti i domaće, kućne atmosfere. Stoga, nemojte se plašiti kada vam crna mačka bude prešla put, kao što kazuje narodno verovanje o nesreći, jer su se baš takve mačke smatrale za polubožanstva, a sve one su pre svega uvažavana, umiljata i čoveku draga bića.